RTB BOR - RUDNICI BAKRA BOR

• RTB Bor d.o.o., holding kompanija, ima četiri glavna proizvodno zavisna preduzeća - RBB, RBM i TIR i matično preduzeće

• Osnovne delatnosti, vađenje i prerada rude

OSNOVNE DELATNOSTI

• RBB - Rudnici bakra Bor
• RBM - Rudnik bakra Majdanpek
• TIR - Topionica i rafinacija

RBB - Rudnici bakra Bor čine sledeće celine:

• Veliki Krivelj
• Flotacija Veliki Krivelj
• Jama
• Flotacija Bor
• Jama - Borska Reka
• Cerovo

• RBB - Veliki Krivelj
  Konstrukcija ovog površinskog kopa je započela 1979. god. a proizvodnja 1982.
  Od tog perioda do danas izvađeno je oko 150 miliona tona rude.
  Rudnik je konvencionalnog tipa gde se eksploatacija rude vrši bagerima i damper kamionima. Ruda se isporučuje u obližnji pogon flotacije za dalju preradu.
• RBB - Flotacija Veliki Krivelj
  Flotacija u Velikom Krivelju je naručena 1983/1984.
• RBB - Jama
  Podzemni rudnik u Boru, poznat po nazivu rudnik Jama, kontinuirano je u funkciji još od 1902. godine. Trenutna proizvodnja je niža u odnosu na period 1996-98 kada su ostvareni rekordni rezultati od 1.9 miliona tona godišnje.
  Rudnik se sastoji od dva dela: Tilva Roš i P2A pod nivoa pećine i Brezonik horizontalnog krovnog otkopavanja.
• RBB - Flotacija Bor
  Flotacija u Boru sastoji se iz dve sekcije. Starija sekcija sagrađena 1933. god. danas se koristi samo kao krečana. Noviji deo sagrađen je 1974. god.
  U radnom pogonu postojale su tri sekcije za sitnjenje od kojih svaka poseduje svoje flotaciono kolo. Svaka sekcija je projektovana da preradi 1.25 Mtpa.
• RBB - Jama - Borska Reka
  U okviru postojećeg rudnika Jama nalazi se mineralizovana zona Borska Reka sa potencijalnim mineralnim naslagama od 607 miliona tona pri 0.63% Cu i 0.22 g/t Au.
  Predloženi metod vađenja rude je "block caving".
  Prednost je što je ulazna jama bliža postrojenju za flotaciju Veliki Krivelj, gde bi se izvađeni materijal slao na dalju preradu. Ova postrojenja su savremenija od postrojenja za flotaciju Bor koja su znatno bliža.
• RBB - Cerovo
  Ovaj površinski kop trenutno nije u funkciji. Poslednja proizvodnja je bila u 2002. god. kada je izvađeno 1.17 miliona suvih tona rude sa koncentracijom bakra od 0.35%.
  Postoje planovi za ponovno pokretanje vađenja rude u Cerovu. Preostali resursi u nizu planiranih površinskih kopova iznose oko 325 miliona tona materijala sa 0.3% Cu i 0.1 g/t Au.
  Na ovoj lokaciji je krajem '80-ih izgrađeno postrojenje za drobljenje i mlevenje. Ovo postrojenje sadrži Allis Chalmers primarno, sekundarno i tercijalno drobljenje kao i sekciju mlevenja. Za mlevenje se koriste dva mlina: mlin sa kuglama i mlin sa šipkama. Proizvod mlevenja se zgušćava i u vidu pulpe čeličnim cevovodom se pumpa do Flotacije "Bor".