RAKIA BAR

Pokretač cele ideje g-din Branko Nešić kaže: Ujedinjena ljubav prema Beogradu, tradiciji i želja da se karakterističan srpski proizvod predstavi na savremen način.

Unutrašnjost bara je izuzetno prijatna i udobna, na neki način oslikava spoj istoka i zapada koji vekovima definiše istoriju Srbije i Beograda.

Celokupan koncept rešenja enterijera ali i mnogobrojne detalje koji predstavljaju posebnu draž i daju pečat atmosferi Rakia bara osmišljava primenjena umetnica g-djica Lena Ivanović. Kolekcija njenih fotografija na temu Rakija biće u toku marta izložena u Rakia baru.

Rakia bar je odličan izbor ukoliko želite da popijete jutarnju kafu ili aperitiv pred ručak, dođete da se ispričate sa prijateljima u toku popodneva, ispijete piće pred večernji izlazak ili rešite da veče provedete u prijatnoj atmosferi bara pijuckajuci neku od rakija koje Vam nudimo.

Rakia bar može Vam ponuditi više od sto različitih vrsta srpskih ali i inostranih tradicionalnih pića koji zadovoljavaju visoke standarde kvaliteta i dostojno predstavljaju regione iz kojih dolaze.

Svaka rakija u Rakia baru služi se uz posebnu vrstu mezetluka koje pojacava i uokviruje sam ukus rakije.

U toku hladnih zimskih meseci mi iz Rakia bara odlučili smo da svoje goste ugrejemo posebnom ponudom- Kuvana rakija specijal

Ukoliko želite možete sami napraviti svoju kuvanu rakiju, koristeci našu preporučenu i već oprobanu recepturu ili udovoljiti svom ukusu i napraviti svoj lični recept.

Reč rakija je arapskog porekla i potiče od reči „al-rak“, što u slobodnom prevodu znači znoj.

U naše krajeve je stigla sa Turcima u 14. ili 15. veku.

U početku je označavala piće arak koje se proizvodilo u Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama, a dobijalo se destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta palmi.


                                                             


Još u IV veku pre nove ere Aristotel je zapisao da bi morska voda kao i vino i druge tečnosti mogli da se pretvore u pijaću vodu kada bi se podvrgli procesu destilacije.

Ovaj zaključak ipak dugo posle nije korišćen sve do VIII ili IX veka nove ere kada su arapski alhemićari osmislili “alambike” koje su koristili za dobijanje osnova parfema.

Ovi instrumenti takođe su korišćeni pri pokušajima tadašnjih alhemičara da od osnovnih metala (gvožda i olova) dobiju zlato.

Znanje o procesu destilacije brzo se širilo po Evropi i u mnogim zemljama započela je proizvodnja destilovanih alkoholnih pića koji su nazivani Voda života.

Otkrivanje pravog porekla odredenog alokoholnog pica nije nimalo lako pošto su recepti postali deo nacionalnog ponosa.

U XV veku pocinje proizvodnja “nacionalnih pica” u zemljama Evrope i to džina u engleskoj, šnapsa u Nemačkoj, akvavita u Skandinaviji, vodke u Rusiji i Poljskoj, i RAKIJE na Balkanu.