BUJANOVAČKA BANJA

U novije doba, narocito u letnjim mesecima, ljudi iz svih krajeva su dolazili da traze leka za kostobolju i kozna oboljenja u Bujanovačkoj banji.

Barustina koja mirise na sumpor i mulj u isto vreme je bila i neugledna i cudesna. I deca i stari, bolesni i zdravi, a nije bilo neobicno videti i stoku sa ostacima sasusenog blata na telu uzivali su u blagodetima tople mineralne vode.

Sezdesetih godina, zvanicna medicina je banjsko lecenje smatrala nadri lekarstvom. Stigli su i dekreti o zabrani koriscenja izvorista i okupljanja ljudi na ovim mestima. Vlasti uz pomoc policije rasterivali su narod koji je lek za svoje boljke trazio u vodi i blatu. Uprkos tome sto je stavljena bodljikava zica i posuto slomljeno staklo oko izvorista oni koji su znali za isceljiteljsku moc bili su uporni. Kada nisu mogli drugacije kupali su se i nocu imajuci u vidu poslovicu:

"Kada covek ima zdravlje, on ima nadu, a kada ima nadu, on ima sve!"