PRIVATNI VRTIĆ U STANU – PREDNOST ILI MANA
PRIVATNI VRTIĆ U STANU – PREDNOST ILI MANA
2019-07-12 15:43:59
Privatni vrtići su od pre nekoliko godina u fokusu roditelja dece predškolskog uzrasta. Pored državnih, zahvaljujući sistemu subvencija sada mnogo veći broj dece može da se upiše i u privatne vrtiće. Kada biraju, roditelju uzimaju u obzir više činilaca, a jedan od njih je prostor koji privatna predškolska ustanova zauzima.
Postoji podatak da je u našem glavnom gradu otvoreno 354 privatna vrtića. Da li su svi ovi privatni vrtici neophodni i da li je nedostatak mesta u državnim bio toliki da ovoliki broj privatnih ustanova može da funkcioniše sa manje ili više popunjenim kapacitetima? Odgovor na ovo pitanje najbolje se može pronaći u činjenici da je do pre nekoliko godina znatno manji procenat dece bio upisan u vrtić, a i da danas skoro 30% dece ovog uzrasta uopšte ne pohađa vrtić. Često je to izbor porodice, ali i nedostatak kapaciteta u obližnjim predškolskim ustanovama, dok iz praktičnih razloga, roditelji nisu u mogućnosti da vode detet na neku udaljeniju lokaciju.
VRTIĆI – SKROMNI ILI LUKSUZNI
Među državnim vrtićima ima i novoizgrađenih, ali najveći broj su stare predškolske ustanove, a nekima od njih je potrebno renoviranje. Kada traže vrtića ili jaslice za svoje dete, roditelji prvo primećuju prostor. Kada su privatni vrtići ušli u igru, standardi su se značajno podigli. Oni su modernije opremljeni, sve je novo, počevši od nameštaja, igračaka i didaktičkog materijala. Međutim, najvažnije je, ustvari jedino je važno da su zadovoljeni strogi sanitarni uslovi i da je higijena na viskom nivou. Dok, s druge strane luksuz i atraktivnost samog prostora i sastavnih elemenata unutrašnjeg dizajna, ipak treba da bude sekundarna. To što mi roditelji primećujemo, deci neće biti značajno. Najbitnije je da da sve njihove potrebe budu zadovoljene i da budu bezbedna. Ako je neki privatni vrtić luksuzno opremljen, to uopšte ne mora da znači da će Vašem detetu u njemu biti bolje nego u nekom koji deluje malo skromnije. Odlučujući faktor čine neki mnogo značajniji činioci, a to je pre svega osoblje, njihov odnos prema deci, način rada, program rada, atmosfera… Ovde ne navodimo zdravu ishranu, čistoću i mere sigurnosti koje se primenjuju, jer podrazumevamo da o njima ne treba ni polemisati. Štaviše, sa luksuzom, ako ga tako možemo nazvati, treba biti obazriv. Odrasli prostor doživljavaju na drugačiji način od dece. Ako nestručna lica osmišljavaju dizajn prostora, ali ovo govorimo u smislu da se nisu konsultovala sa dečijim psiholozima, rezultat može kreiranje prostorije koja je svojim bojama, rasporedom nameštaja i izgledom uopšte, suviše intenzivna za nežna dečija čula. Privatni vrtići nisu igraonice, to su mesta gde deca provode veći deo dana i treba da osete toplinu doma i sigurnost. Previše šareni zidovi, zvezdana neba ili nametljiva led rasveta, možda mogu da se dopadnu Vama i a Vas impresionira kako su vlasnici uložili dosta novca u enterijer, ali Vašem detetu to čak može i da škodi. Ono treba da boravi u smirenijoj atmosferi i da postepeno budi svoja čula spoljnim stimulacijama. Razmislite o ovome kad budete birali u koji vrtić ćete upisati dete. Sam prostor dosta govori o vrtiću i može nagovestiti koliko su stručna lica koja ga vode.
VRTIĆ U KUĆI ILI VRTIĆ U STANU
Dolazimo i do pitanja koje je u naslovu. Da li ima suštinske razlike u odnosu na to gde je vrtić smešten – stan, lokal, kuća. Pre svega, nemojmo zanemarivati činjenicu da u nekim delovima grada u odnosu na urbanističku strukturu nemamo mogućnost biranja između ovih opcija. Tako na primer u naseljima gde su isključivo stambene zgrade i blokovi zgrada, teško da možemo da imati vrtić u kući sa dvorištem jer takvih objekata tu nema. Ali, da pre svega pokušamo da nađemo odgovor na pitanje – da li ima veze u kojoj vrsti objekta je vrtić. Pre svega, vrtić je mesto gde dete treba da se oseća i da objektivno bude bezbedno. Vrtić je mesto gde dete treba da oseća toplinu doma i mir. Vrtić je mesto gde treba sve detetove potrebe zadovoljiti, a jedna od njih je boravak napolju. Ovako možemo da nastavimo još detaljnije, ali suština je da uvidimo da li činjenica da je vrtić u kući ili stanu može uticati na prethodno navedene uslove koje vrtić mora da zadovolji. Odgovor je ne. Neko od nas živi u stanu, neko u kući. Ako stanujete u delu grada gde su većinom stanovi u stambenim zgradama, Vašem detetu će boravak u vrtiću koji je takođe u stanu biti prirodan i normalan, štaviše, podsećaće ga na dom. Isto tako, ako ga iz stana u kom stanujete vodite u vrtić koji je u kući - sve će biti u redu. Neki ljudi imaju običaj da nipodaštavaju i sa blagim prezirom govore o vrtićima u stanu. Ali činjenica da je vrtić u kući ili stanu ne govori dovoljno. Stan može biti od 140m2, sa ogromnom zaštićenom terasom koja je površine veće ne go nečije dvorište, dok kuća može biti mračna ili da u njoj ima vlage. Šta sad mislite o ovim generalizacijama i poređenjima ovog tipa. Suština je da je prostor čist, dovoljno osvetljen, zdrav za boravak, dovoljno prostran i da zadovoljava stroge higijenske i bezbednosne standarde. Najnoviji propisi i uslovi koje treba zadovoljiti da bi se dobila dozvola za otvaranje privatnog vrtića nalažu mnogo strože kriterijume. Između ostalog, vrtić ne može da bude u kući bez dvorišta ili u stanu ili lokalu u čijoj neposrednoj blizini se ne nalazi bezbedan park ili igralište. Mnogo je važniji odnos i stav osoba koje vode vrtić po pitanju boravka dece napolju, jer imamo čak neke primere da sami roditelju zahtevaju da deca ne idu napolje kako se ne bi razbolela (bez obzira što vrtić poseduje prostrano dvorište). Stav osoba koje su na čelu ustanove treba da bude stamen i jasan, a ne da ga kreiraju i nameću nestručni roditelji koji ne znaju zašto je neophodno da dete svakodnevno neko vreme provede na svežem vazduhu.
K. M.
Postoji podatak da je u našem glavnom gradu otvoreno 354 privatna vrtića. Da li su svi ovi privatni vrtici neophodni i da li je nedostatak mesta u državnim bio toliki da ovoliki broj privatnih ustanova može da funkcioniše sa manje ili više popunjenim kapacitetima? Odgovor na ovo pitanje najbolje se može pronaći u činjenici da je do pre nekoliko godina znatno manji procenat dece bio upisan u vrtić, a i da danas skoro 30% dece ovog uzrasta uopšte ne pohađa vrtić. Često je to izbor porodice, ali i nedostatak kapaciteta u obližnjim predškolskim ustanovama, dok iz praktičnih razloga, roditelji nisu u mogućnosti da vode detet na neku udaljeniju lokaciju.
VRTIĆI – SKROMNI ILI LUKSUZNI
Među državnim vrtićima ima i novoizgrađenih, ali najveći broj su stare predškolske ustanove, a nekima od njih je potrebno renoviranje. Kada traže vrtića ili jaslice za svoje dete, roditelji prvo primećuju prostor. Kada su privatni vrtići ušli u igru, standardi su se značajno podigli. Oni su modernije opremljeni, sve je novo, počevši od nameštaja, igračaka i didaktičkog materijala. Međutim, najvažnije je, ustvari jedino je važno da su zadovoljeni strogi sanitarni uslovi i da je higijena na viskom nivou. Dok, s druge strane luksuz i atraktivnost samog prostora i sastavnih elemenata unutrašnjeg dizajna, ipak treba da bude sekundarna. To što mi roditelji primećujemo, deci neće biti značajno. Najbitnije je da da sve njihove potrebe budu zadovoljene i da budu bezbedna. Ako je neki privatni vrtić luksuzno opremljen, to uopšte ne mora da znači da će Vašem detetu u njemu biti bolje nego u nekom koji deluje malo skromnije. Odlučujući faktor čine neki mnogo značajniji činioci, a to je pre svega osoblje, njihov odnos prema deci, način rada, program rada, atmosfera… Ovde ne navodimo zdravu ishranu, čistoću i mere sigurnosti koje se primenjuju, jer podrazumevamo da o njima ne treba ni polemisati. Štaviše, sa luksuzom, ako ga tako možemo nazvati, treba biti obazriv. Odrasli prostor doživljavaju na drugačiji način od dece. Ako nestručna lica osmišljavaju dizajn prostora, ali ovo govorimo u smislu da se nisu konsultovala sa dečijim psiholozima, rezultat može kreiranje prostorije koja je svojim bojama, rasporedom nameštaja i izgledom uopšte, suviše intenzivna za nežna dečija čula. Privatni vrtići nisu igraonice, to su mesta gde deca provode veći deo dana i treba da osete toplinu doma i sigurnost. Previše šareni zidovi, zvezdana neba ili nametljiva led rasveta, možda mogu da se dopadnu Vama i a Vas impresionira kako su vlasnici uložili dosta novca u enterijer, ali Vašem detetu to čak može i da škodi. Ono treba da boravi u smirenijoj atmosferi i da postepeno budi svoja čula spoljnim stimulacijama. Razmislite o ovome kad budete birali u koji vrtić ćete upisati dete. Sam prostor dosta govori o vrtiću i može nagovestiti koliko su stručna lica koja ga vode.
VRTIĆ U KUĆI ILI VRTIĆ U STANU
Dolazimo i do pitanja koje je u naslovu. Da li ima suštinske razlike u odnosu na to gde je vrtić smešten – stan, lokal, kuća. Pre svega, nemojmo zanemarivati činjenicu da u nekim delovima grada u odnosu na urbanističku strukturu nemamo mogućnost biranja između ovih opcija. Tako na primer u naseljima gde su isključivo stambene zgrade i blokovi zgrada, teško da možemo da imati vrtić u kući sa dvorištem jer takvih objekata tu nema. Ali, da pre svega pokušamo da nađemo odgovor na pitanje – da li ima veze u kojoj vrsti objekta je vrtić. Pre svega, vrtić je mesto gde dete treba da se oseća i da objektivno bude bezbedno. Vrtić je mesto gde dete treba da oseća toplinu doma i mir. Vrtić je mesto gde treba sve detetove potrebe zadovoljiti, a jedna od njih je boravak napolju. Ovako možemo da nastavimo još detaljnije, ali suština je da uvidimo da li činjenica da je vrtić u kući ili stanu može uticati na prethodno navedene uslove koje vrtić mora da zadovolji. Odgovor je ne. Neko od nas živi u stanu, neko u kući. Ako stanujete u delu grada gde su većinom stanovi u stambenim zgradama, Vašem detetu će boravak u vrtiću koji je takođe u stanu biti prirodan i normalan, štaviše, podsećaće ga na dom. Isto tako, ako ga iz stana u kom stanujete vodite u vrtić koji je u kući - sve će biti u redu. Neki ljudi imaju običaj da nipodaštavaju i sa blagim prezirom govore o vrtićima u stanu. Ali činjenica da je vrtić u kući ili stanu ne govori dovoljno. Stan može biti od 140m2, sa ogromnom zaštićenom terasom koja je površine veće ne go nečije dvorište, dok kuća može biti mračna ili da u njoj ima vlage. Šta sad mislite o ovim generalizacijama i poređenjima ovog tipa. Suština je da je prostor čist, dovoljno osvetljen, zdrav za boravak, dovoljno prostran i da zadovoljava stroge higijenske i bezbednosne standarde. Najnoviji propisi i uslovi koje treba zadovoljiti da bi se dobila dozvola za otvaranje privatnog vrtića nalažu mnogo strože kriterijume. Između ostalog, vrtić ne može da bude u kući bez dvorišta ili u stanu ili lokalu u čijoj neposrednoj blizini se ne nalazi bezbedan park ili igralište. Mnogo je važniji odnos i stav osoba koje vode vrtić po pitanju boravka dece napolju, jer imamo čak neke primere da sami roditelju zahtevaju da deca ne idu napolje kako se ne bi razbolela (bez obzira što vrtić poseduje prostrano dvorište). Stav osoba koje su na čelu ustanove treba da bude stamen i jasan, a ne da ga kreiraju i nameću nestručni roditelji koji ne znaju zašto je neophodno da dete svakodnevno neko vreme provede na svežem vazduhu.
K. M.
