TESTIRANJA KOJA NE TREBA PRESKAKATI PRILIKOM PLANIRANJA TRUDNOĆE!

Planiranje trudnoće sve više podrazumeva svesno i informisano donošenje odluka koje se zasnivaju na proveri zdravstvenog stanja oba partnera. Umesto da se oslanja isključivo na prirodni tok stvari, savremeni pristup podrazumeva pripremu kroz niz jednostavnih, ali ključnih koraka. Cilj nije samo začeće, već zdrava i stabilna trudnoća. Pravovremena testiranja mogu pomoći da se otkriju potencijalne prepreke, prilagode navike i pruži odgovarajuća medicinska podrška kada je to potrebno.

Osnovni koraci koje treba preduzeti pre pokušaja začeća

Prvi korak u planiranju trudnoće jeste kompletan ginekološki pregled. To uključuje ultrazvuk, PAPA test, analizu hormona i proveru ovulacije. Na osnovu tih nalaza moguće je dobiti jasniju sliku o plodnosti i potencijalnim faktorima rizika. Kod žena koje imaju neredovne cikluse, bolove, obimna krvarenja ili druge simptome, ovaj korak je posebno važan jer može otkriti stanja poput sindroma policističnih jajnika, mioma ili endometrioze.


Sledeći korak je analiza opšteg zdravlja. Preporučuje se laboratorijska provera vitamina, šećera u krvi, štitaste žlezde i nivoa gvožđa. Takođe, važno je proveriti imunitet na određene viruse (rubela, toksoplazmoza, citomegalovirus) koji mogu predstavljati rizik za plod. Vakcinacija, kada je potrebna, deo je ove pripreme. Uz to, preporučuje se započinjanje uzimanja folne kiseline najmanje tri meseca pre planiranog začeća, jer ona značajno smanjuje rizik od oštećenja neuralne cevi kod ploda.


Zdravstvena priprema ne odnosi se samo na žene. Muška plodnost jednako je važna. Pre početka pokušaja začeća, preporučuje se analiza kvaliteta sperme – spermogram i spermokultura – kako bi se proverio broj, pokretljivost i morfologija spermatozoida, ali i eventualna prisutnost infekcija koje mogu uticati na plodnost. Time se omogućava rano otkrivanje problema i sprečava nepotrebno gubljenje vremena. Uključivanje oba partnera u pripremu i testiranja omogućava precizniji, brži i uspešniji proces začeća.

Spermogram i spermokultura u proceni muške plodnosti

Procena muške plodnosti započinje analizom kvaliteta i zdravstvenog stanja sperme, a najčešće korišćene laboratorijske metode za tu svrhu su spermogram i spermokultura. Ove dve analize pružaju ključne informacije o broju, pokretljivosti, obliku i prisustvu potencijalnih infekcija u semenom uzorku. U savremenoj dijagnostici steriliteta, one predstavljaju osnovni korak koji se preporučuje pre bilo kakvih daljih intervencija ili lečenja.


Spermogram omogućava uvid u osnovne parametre sperme: broj spermatozoida u mililitru, njihovu pokretljivost (progresivnu i ukupnu), morfologiju (oblik i građu) i prisustvo leukocita. Rezultati se analiziraju u skladu sa referentnim vrednostima koje je definisala Svetska zdravstvena organizacija, a odstupanja od njih mogu ukazivati na oligospermiju, astenospermiju, teratospermiju ili kombinovane oblike smanjene plodnosti.


Spermokultura se koristi kako bi se otkrilo prisustvo bakterija i drugih mikroorganizama u semenom uzorku. Infekcije, iako često asimptomatske, mogu negativno uticati na kvalitet sperme i plodnost. U slučaju pozitivnog nalaza, terapija antibioticima je prvi korak, nakon čega se preporučuje ponovljeno testiranje. Zajedno, ove analize omogućavaju preciznu procenu muške uloge u neplodnosti i doprinose individualizovanom pristupu lečenju.

Hormonalni status i analiza ovulacije kod žena

Analiza hormonskog statusa predstavlja temeljnu komponentu dijagnostike ženske plodnosti, jer hormoni direktno utiču na ovulaciju, pripremu endometrijuma i celokupnu sposobnost organizma da podrži trudnoću. Hormoni koji se najčešće ispituju uključuju FSH (folikulostimulirajući hormon), LH (luteinizirajući hormon), estradiol, progesteron, prolaktin i TSH (hormon štitaste žlezde). Analize se rade u različitim fazama menstrualnog ciklusa, jer su njihove vrednosti dinamične i zavise od trenutne hormonske aktivnosti.


Ovulacija se najčešće potvrđuje kombinacijom nekoliko metoda: merenjem nivoa progesterona u drugoj polovini ciklusa, praćenjem bazalne telesne temperature, analizom cervikalne sluzi i ultrazvučnim monitoringom rasta folikula. Ultrazvuk omogućava praćenje sazrevanja folikula i potvrdu ovulacije na osnovu pucanja folikula i promene izgleda jajnika i endometrijuma. Kod žena koje nemaju redovne cikluse ili kod kojih se ovulacija ne događa, ovakvo praćenje je ključno za planiranje terapije.


U slučajevima hormonske neravnoteže, terapija može uključivati hormonske preparate za indukciju ovulacije, regulaciju ciklusa ili lečenje osnovnih endokrinoloških problema, poput insulinske rezistencije ili poremećaja rada štitaste žlezde. Precizna analiza hormona i potvrda ovulacije omogućavaju pravovremeno prepoznavanje problema i povećavaju šansu za prirodno ili medicinski potpomognuto začeće.

Kada su potrebne dodatne genetske analize kod oba partnera?

Genetske analize u okviru planiranja trudnoće nisu uvek prvi korak u dijagnostici, ali mogu biti od ključnog značaja u situacijama kada standardna testiranja ne otkriju jasne uzroke neplodnosti ili kada postoji porodična istorija naslednih bolesti. Ove analize pomažu u identifikaciji genetskih faktora koji mogu uticati na plodnost, rani gubitak trudnoće ili zdravlje potomstva. Primenjuju se kako kod žena, tako i kod muškaraca, posebno kada postoji sumnja na hromozomske nepravilnosti, genske mutacije ili nasleđene poremećaje.


Kod žena, genetsko testiranje može otkriti promene u kariotipu, kao što su uravnotežene translokacije, koje mogu izazvati spontane pobačaje ili otežati implantaciju embriona. Takođe, testiranje na trombofilijske mutacije, poput faktora V Leiden ili MTHFR mutacije, koristi se kod žena sa istorijom ponovljenih pobačaja, problema sa implantacijom ili komplikacijama u trudnoći. Analiza gena može biti korisna i kod sumnje na sindrom policističnih jajnika u kontekstu insulinske rezistencije.


Kod muškaraca, genetske analize se preporučuju kada spermogram pokaže ozbiljne abnormalnosti – kao što su azoospermija (potpuni izostanak spermatozoida) ili teška oligospermija (vrlo nizak broj). U tim slučajevima mogu se raditi testovi kao što su analiza Y hromozomskih mikrodelecija, kariotipizacija i testiranje na cističnu fibrozu. Ovi testovi ne samo da objašnjavaju uzrok smanjene plodnosti, već i ukazuju na eventualne genetske rizike za potomstvo.


Genetsko savetovanje je sastavni deo ovog procesa i omogućava parovima da razumeju rezultate, rizike i opcije koje im stoje na raspolaganju – uključujući prenatalnu dijagnostiku, preimplantaciono genetsko testiranje (PGT) ili donošenje informisanih odluka o nastavku lečenja. Uvođenje ovih analiza u pravom trenutku može biti ključni korak ka bezbednoj i uspešnoj trudnoći.